Основна школа

Десанка Максимовић

Горњи Милановац

Eco Schools Eko skola Desanka Maksimovic

пепси

Рецепт за успешно учење

ИНДИКАЦИЈЕ:*

Хронични* и акутни* неуспех у учењу.

Мучнина изазвана питањима означеним поднасловима.

Користи се код проблема са свим врстама градива. Одличне ефекте има у отклањању тегоба изазваних лошим успехом било да су личне, породичне или школске природе. Може се користити и у превентивне* сврхе.

КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ:*

Нежељени ефекти нису познати.

ДОЗИРАЊЕ И НАЧИН УПОТРЕБЕ:

Деца:

Ако имаш лоше варење градива, терапију почети ОДМАХ и не прекидати је током целе школске године! Терапију не прекидати чак ни ако се појаве нежељени ефекти у виду потребе за ленчарењем и забушавањем. Најбоље ефекте терапија показује када се примењује сваког дана у исто време, одморне главе, на истом месту проветрене просторије и на пун стомак

За превенцију — прочитај једанпут и одолевај искушењима.

Одрасли:

Уколико сте родитељ детета млађег основношколског узраста (од 1. до 4. разреда) рецепт схватите као профилаксу*. Важне навике се стичу и пре основношколског узраста. Полазак у школу је прилика да помогнете детету да основне навике битне за успешно учење развије и усвоји као нешто што ће му прерасти у рутинску радњу. Зато почните одмах да проверавате како се Ваше дете сналази са градивом које “није било за домаћи” (ту спадају лекције из света око нас и природе и друштва). У овом периоду обично је довољно од детета тражити да продискутује илустрације из уxбеника уз помоћ Ваших питања, а постепено, како савладавају читање и писање, тражити од њега већи ангажман, док не приметите да само обавља све што треба. Посебна опасност којој су склона деца овог узраста су текстуални задаци из математике. Водите рачуна да се дете не залети у изради задатка, а да га није пажљиво прочитало до краја. Због тога деца лоше поставе задатак, а онда не добију ни тачно решење, што води од неуспеха до неуспеха. Ову грешку деца често понављају и она је један од главних узрока прерастања математике у омражени предмет! Ако почнете одмах онда око школовања Вашег детета нећете имати пуно посла.

Уколико сте родитељ старијег основношколског узраста (од 5. до 8. разреда) неће бити проблема ако сте у претходном периоду ствари са учењем поставили на место. Ипак, мало погледајте како се дете сналази, јер предмета је више, а градиво је обимније, а ту су и нови наставници, а можда и друштво (ако се дете налази у новом одељењу). Пратите рад Вашег детета и преко разговора са одељењским старешином.

Ако успех Вашег детета опадне на прелазу из четвртог у пети разред, потребно је хитно применити нешто од препорука које се налазе у наставку. Уколико проблеми не нестану, стање може постати озбиљније јер деца у овом периоду улазе у пубертет…

За сваки случај, уколико Вас бриге оптерећују — имамо ми у школи “Пеницилин” за све проблеме. О индикацијама, мерама опреза и нежељеним реакцијама на лек против забушавања посаветујте се са Вашим стручним сарадником (школским психологом или педагогом) или одељењским старешином.

Питања која муче И савети за лечење

шта ће мени овај предмет? ЗАШТО да идем у школу? КОЈЕ КОРИСТИ ИМАМ ОД УЧЕЊА И ШКОЛЕ?

Ово су најчешћа питања која постављају ученици на прелазу из четвртог у пети разред када добију низ нових школских предмета, а подразумева се да треба да се успешно снађу са сваким од њих.

Добар успех и стицање знања отварају многа врата у животу. Он ти омогућава наставак даљег школовања (можда ти се сада чини да ћеш лако уписати средњу школу коју желиш, али то желе и многи успешни ђаци, а места нема превише). Наравно, добар успех отклања и многе друге проблеме, а о томе ћемо још говорити.

Ствари се веома брзо мењају. Свет се мења захваљујући знању. Знање се свуда у свету исплати, а све више и код нас. Успешно завршена школа и стечено знање је нешто што ћеш увек имати у „резерви“, па и ако се не запослиш у својој струци. 

Гомила питања која те некад преплаве у овом периоду је знак да си у пубертету. Тада поред тога што интензивно растеш расте и твоја личност. Период адолесценције (пубертета) је доба у коме из тог разлога често имаш потребу да се супротстављаш очекивањима својих родитеља и наставника и зато је често у фазону бити лош ђак или бар имати по неког кеца. Али запамти све што радиш (овде везано за учење и школу), радиш на своју корист (или штету). Пред друштвом или вољеном особом можеш да кулираш на много других, паметнијих начина. Родитељи те терају да учиш јер те воле и желе да после школе нађеш добар и сигуран посао који ће да ти омогући пристојан живот. Уосталом, замисли само да те родитељи више не кажњавају и не уцењују јер си добио кеца или су открили неоправдани изостанак…

Још нешто: ако си којим случајем од оних који уз злобни кез воле да називају одличне и успешне ученике „штреберима“— можда само свој нерад желиш да оправдаш на туђ рачун, а то није лепо! Већина успешних ученика добро зна да ради за себе и своју будућност, а што се учења тиче — не пада им ни најмање тешко јер су добро организовани и то раде на прави начин.

Треба ти ЈОШ КОРИСТИ ОД УЧЕЊА И ДОБРОГ УСПЕХА…

Ако се интересујеш за различите ствари, стичеш општу културу, што ти омогућава контакт са разним паметним људима од којих опет можеш много да научиш. Учењем откриваш своје потенцијале, сазнајеш шта те то све интересује и шта све умеш и волиш да радиш (чак ни то не можеш да откријеш ако ништа не знаш и ништа не желиш да сазнаш). Наравно, поред одлуке да нешто желиш да учиш, мораш и да тераш себе да од тога не одустанеш. Упорност је важна и исплати се. То је као неко јело које раније није било на твом јеловнику, па онда одлучиш да га пробаш и закључиш да је заправо врло укусно и здраво. 

Ево и првог, врло важног корака у успешном учењу, а то је слушање наставника на часу. Знаш, они обично много причају о томе где се у свакодневном животу користи знање из предмета који предају. Поред тога кажу и шта је то што обавезно питају и без чега нема позитивне оцене (то увек забележи у свеску). Размишљај о томе што чујеш од наставника, а ако ти нешто није јасно слободно их питај. Они су ту да ти објасне. Није срамота питати, срамота је ништа не учинити да поправиш успех или друге окривити за властите пропусте… 

Данас предност при запошљавању имају они који знају да обављају многе ствари (говоре стране језике, спретни су у раду на рачунару и користе многе програме, имају возачку дозволу и сл.)

Зашто ја, кад може неко други? 

Можда сматраш да се више исплати с времена на време “увалити” некоме од родитеља или блиске родбине по неки домаћи задатак. На ову тему имамо и народну пословицу: “Преко прече, наоколо ближе.” Лепо речено: неко је пробао да скрати и прескочи неки посао који му следује, а на крају је закључио да је боље било да је радио спорије, а темељније. На крају је то постала народна мудрост која би требало да спречава нове генерације у сличним грешкама. Горе наведена подвала може ти привремено “помоћи” да се провучеш са туђим радом, али наставници могу тражити од тебе да те виде на делу (илити да те усмено пропитају на лицу места), па да те затим суоче са властитим покушајем да подвалиш, што је јако непријатно. Па и они су били клинци као и ти, а још годинама раде са децом твог узраста и знају све форе и фазоне за изврдавање обавеза. Најгоре од свега је то што када ти други обавља задатке, себе ускраћујеш за употребу властите памети (а памет хоће да закржља ако се не употребљава). Онај ко ти је “помогао” само вежба оно до чега је давно стигао! Па ти сад види ко ту шта добија, а ко губи…

Неки ђаци имају неодољиву потребу да док уче много у том послу ангажују своју околину. Тако ништа не могу сами, увек им треба нешто, радо би поделили “муку” са присутнима. Присутни могу бити од помоћи, али треба имати у виду да онда своје време поклањају теби, а на томе треба бити захвалан и не злоупотребљавати туђу добру вољу, па и ако су чланови породице у питању. Ако мама изгуби превише времена на бављење твојим учењем, можда неће бити готов ручак за сутра! Или још горе: сетиће се тата или брат колико је живаца и времена изгубио јер је, ни крив, ни дужан хтео да ти помогне да сутра у школи заблисташ, још ни захвалност није добио, па ће да врати баш кад не треба…

Ако себе видиш овде, треба да прочиташ и следеће савете за бољу концентрацију на свој посао.

КАЖЕШ: немаш КОНЦЕНТРАЦИЈУ…

Мора да си од оних који често ухвате себе како “пиље” у тачку, читају по 100 пута исту реченицу и опет не знају шта су прочитали…

За добро памћење и квалитетно учење страшно је важно поставити себи циљ (намеру) да се нешто научи. Сети се само колико пута кад телефонираш нађеш број у именику и заборавиш га истог тренутка чим га окренеш — наравно ако особа коју зовеш није битна за тебе.

Ако имаш обичај да учиш лежећи у кревету, седећи поред пећи или крај прозора — то је оно што ти уништава концентрацију. Лежећи став и топлота изазивају поспаност а поглед кроз прозор ти одвлачи пажњу.

Ако си од оних који воле да уче у групи треба да знаш да је право школско учење индивидуална активност. Свако прилагођава начин учења својим особинама (преслишава се наглас ако је тако навикао, прави белешке, учи спорије или брже, обраћа пажњу на оно што њему није јасно, итд.). Ако учиш у друштву свега тога нема, па ни учење није квалитетно. У друштву можеш да се преслишаваш и то је добро, али учење је соло—активност.

Најбоље је да учиш за радним столом.

Концентрацији највише штети често прекидање учења. Зато немој једва чекати да те неко позове па да одустанеш од учења, већ испланирај своје време. Одреди себи време за учење и испоштуј га, а исто тако одреди и време за виђање са друштвом. Труди се да за радни сто (са намером да учиш) не седнеш празног стомака, а ни одмах после јела, јер ће ти се приспавати. После јела протегни ноге или одслушај 1–2 најновија хита, а можеш баш и судове да опереш. Размисли затим шта ти је све потребно од прибора и припреми га. Накнадно устајање ради тражења прибора омета концентрацију а и ствара нервозу. Склони са радног стола све оно што ти одвлачи пажњу: постери на зиду, слика вољене особе, огледало, храна, шминка и сл. Угаси музику и настој да те укућани не прекидају у раду. Једино што је корисно да држиш на радном столу или на зиду изнад стола је сат. Он те стално опомиње на време и служи као потстицај. Правилно седење (ноге су на поду, лактови се опиру о сто, кичма је усправна) захтева лакши мишићни напор што потпомаже концентрацију.

Да би се неко градиво добро савладало није довољно само прочитати лекцију неколико пута. Најбоље се учи када лекцију прво прелисташ, па се задржиш на ономе што је у тексту посебно истакнуто (обично су важне ствари подвучене или су написане „масним словима“). Корисно је да себи поставиш низ питања о лекцији коју учиш (нпр. “О чему се ради у овој лекцији?” ” Има ли она везе са претходном лекцијом?” “Шта већ знам, а шта не знам?”), па да после када почнеш да читаш одговараш на та питања. Питања која се налазе на почетку или на крају лекције у уџбенику корисна су јер њима фиксираш оно што је најбитније и што ће наставник (велика је вероватноћа) тражити да знаш.

Немој да се обесхрабриш ако одмах не запамтиш оно што читаш. Знаш и у учењу постоји загревање, па је некоме потребно више времена, а неко се опет брзо загреје и почне да памти. Када почнеш да читаш, престани да мислиш о другим стварима. Ако се деси да ти мисли одлутају, врати их на оно што учиш и појачај активност тако што ћеш правити белешке или читати наглас. Када се преслишаваш, замисли да си на часу и да одговараш пред наставником или наставницом, па пробај да испричаш све што мислиш да је важно (ово последње је ефикасно против треме, а ко је има треба што чешће да упражњава ову вежбу).

Ако стварно желиш да успеш у учењу мораш да се бориш са потребом да губиш време на друге ствари. То није лако, али не одустај! Биће ти драго када успеш и осетиш снагу сопствене личности!

Учиш напамет: Требају ти правила успешног учења…

Постоји посебна научна дисциплина која се бави искључиво учењем, а ствар је у томе да научиш пар правила и да их примењујеш. Кад овладаш одређеним цакама правилног учења, тј. научиш како се учи, време проведено над књигом биће дупло смањено, имаћеш више слободног времена, осећаћеш се сигурније и опуштеније, а избећићеш гњаважу са маторцима и наставницима, јер ћеш имати добре резултате у школи. Право одрастање је оно у коме равномерно има учења и спорта, добре и здраве забаве, заљубљивања и одљубљивања, а да би се све то постигло, потребна је добра организација.

Потребни су одређени услови, да би ти нешто и ушло у главу. Неопходно је да у кући имаш свој радни простор, чак и ако стамбене могућности твојих родитеља то не дозвољавају, важно је да ти обезбеде најмирнији кутак у ком ћеш моћи да учиш. Може да ти изгледа бесмислено, али кад се стално ради на истом месту, за истим радним столом, брже се стичу радне навике и ефикасније се учи. Зато немој да се сељакаш по кући, учећи један дан у трпезарији, а други у спаваћој соби.

Пре него што се „бациш“ на књигу (да из ње учиш, а не да је рашчерупаш!) потребно је да задовољиш своје физиолошке потребе. Ако је у питању учење после школе, важно је да се одмориш, али не дуже од сат и по, јер ћеш се после тешко наканити да кренеш. У том периоду релаксације, нешто поједи и попи, обави све радње у тоалету (није смешно, нећеш ваљда да устајеш сваких пет минута кад једном кренеш са учењем!?), телефонирај и претреси све догодовштине из школе, а потом слатку справицу смањи да те не узнемирава и не дирај је до прве паузе у учењу!

Ако желиш да ти у току дана све штима, да стигнеш да одрадиш све за школу, али и да имаш времена за себе (тренинг, симпатију, излажење, буљење у тачку или компјутер), важно је да свакодневно правиш план рада и својих обавеза. Одреди неко блокче и бацај на папир свој дневни распоред. У зависности од тога које предмете сутрадан имаш по распореду и колико је твоје знање, направи сатницу рада, али зарачунај и паузе. Наш мозак се замара након 30 до 40 минута, па у том размаку направи паузу у трајању од 5 до 10 минута, не дуже. Значи, ако за сутрадан имаш биологију за коју ти треба бар сат и по времена, да поновиш историју потребно ти је око сат, а за довршавање неког задатка из математике пола сата, заједно са паузама од десет минута, школске обавезе одузеће ти три и по сата. Дакле, ако стигнеш из школе у 13:00 часова, почнеш са радом у 14:30, цела мука готова је у 17:30, када можеш да испариш из куће и уживаш потпуно растерећено!

Е, сад стиже главно! Четири главна корака у учењу су: брз преглед градива, подвлачење, читање подвученог и преслишавање.

Дакле, лекцију коју мораш да смажеш прво овлаш прелистај, утврди колико има страна, прегледај слике, фотографије и графиконе, види наслове, поднаслове и резиме на крају. Ова акције одузеће ти пар минута, а скратиће ти посао око подвлачења лекције.

Подвлачење градива је изузетно важно, па ни не седај да учиш без флоросцентног фломастера. Упамти, што није прошло кроз оловку, није ни дошло до мозга! Немој да се завараваш и мислиш да је учење она гњаважа, кад читаш у празно неку лекцију, а мисли лутају (шта да обучем у суботу, што не зове…), то је губљење времена! Зато подвлачење помаже да пасивно седење над књигом претвориш у активно размишљање о томе шта је у лекцији важно и шта ћеш да подвучеш. Подвлачење не да твојим мислима да побегну, држи ти пажњу, а истовремено скраћује лекцију на оно суштинско и најважније.

Док размишљаш шта је битно у неком градиву, ти несвесно учиш и „жваћеш“ градиво. Кад завршиш са подвлачењем лекције, са учењем си на пола пута , јер сад имаш увид у то о чему се ради, о главним појмовима и релацијама између њих. Потребно је још да поново ишчитаваш лекцију, али сад само оно подвучено, па да пређеш на понављање градива. Наравно, да би у глави било нечег за преслишавање, немој одмах после једног ишчитавања да сматраш да је ствар научена. Читање подвученог треба да траје толико дуго, док не дођеш до закључка да ти се градиво „залепило“, да њиме владаш. Само препознавање ствари из лекције може да те завара, да помислиш да је научена, али да током понављања брзо увидиш да не можеш да репродукујеш материју без гледања у књигу. Из ове приче о правилном подвлачењу, не смеш извући погрешан закључак да се учи само оно најбитније, јер управо ситнице и примери осмишљавају градиво и помажу да га лакше усвојиш.

Понављање или преслишавање градива је најактивнији облик учења, јер захтева од твог мозга да се присети претходно прочитаног, подвученог и наученог. Тај психички напор доприноси памћењу и трајнијем задржавању наученог. Уколико неке делове или појединости не можеш да поновиш самостално, слободно погледај у текст и подсети се, па настави даље са преслишавањем. Најбоље је да се прво преслишаш оним редоследом који је у уџбенику, а после да то урадиш тако што ћеш обновити прво оно најважније, а потом мање битне ствари. Постоји више начина понављања градива. У зависности каква је лекција и шта наставник тражи, можеш се преслишавати својим речима, а ако постоје делови који дословно морају да се науче, преслишавај се онако као што је у књизи. Физички активнијим ученицима препоручује се гласно понављање наученог, чак и уз шетњу по соби. Пред само испитивање, преслишавај се у себи или тихим шапутањем, јер ће ти то омогућити да брзински прелетиш преко целог градива или само најтежих делова.

Надам се да те оволика прича неће обесхрабрити, јер нашироко описивање има за циљ да ти детаљно дочара сваки корак, што ће ти олакшати свакодневну примену у учењу. Стицање радних навика и придржавање ових правила одузеће ти, само у почетку, нешто више времена, а онда ће прећу у рутину. Међу ученицима који уче баш кад морају, влада ужасна заблуда да је редовно учење тешко, а ствар је управо обрнута. Ако свакодневно планираш и одвајаш одређено време за учење, никад ти се неће дешавати непријатност безизлазне ситуације у којој имаш гомилу лекција, а мало времена да их спремиш.

Уколико примениш правила успешног учења, приметићеш да лакше учиш, да је време које проводиш над књигом знатно краће, а кад ти то омогућити добре оцене и довољно слободног времена, ствар ће ти бити дефинитивно јасна.

Имаћеш и јаре и паре!

МРЗИ ТЕ ДА УЧИШ…

…Не волиш да учиш — онда одмозгај о овоме што пише у следећих неколико редова.

Ако идеш линијом мањег отпора (радиш само оно што ти је лакше, а теже послове и оно што не волиш, а мораш да радиш одлажеш) онда ћеш у животу (не само у школи) и неке обичне, једноставне ствари доживљавати као неподношљиво тешке и компликоване и одустајаћеш а да и не покушаш да нешто урадиш. често ћеш осећати незадовољство, разочарење, тражићеш кривце за своје пропусте у неком другом, што ће те доводити у сукобе са другим људима. Зато ради на себи на време и сигурно ћеш осетити задовољство собом, а и други ће бити задовољни тобом.

Веровали или не, мотивација расте ако кренеш баш од онога што ти најтеже пада, јер кад са тим завршиш онда лакши задаци изгледају смешно и са апетитом се одрађују. Овако расте и самопоуздање и задовољство собом (а можда ти порасте и џепарац…).

КАЖЕШ: УЧИШ ПРЕДМЕТЕ КОЈЕ ВОЛИШ, А ОНЕ КОЈЕ НЕ ВОЛИШ — НЕ УЧИШ…

Претресли смо већ зашто је важно да редовно учиш и за шта је све лековит добар успех (ниси пажљиво прочитао овај рецепт — прочитај поново).

Нормално је да ти не леже баш сви предмети које мораш да учиш.

Интересовање за учење наставних предмета развија се на основу доживљене потребе за одређеним знањем, тј. када се увериш да ти знање може корисно послужити. Зато посматрај свет око себе — свуда ћеш видети науку и уметност — ако се удубиш у стање ствари. Ништа није толико бесмислено као што ти се можда чини.

Интересовање нараста и из сталног проширивања знања (као кад додаш квасац у тесто). што ти је нека област више позната (а упознаћеш је ако ти поглед иде даље од књиге — у практичну примену науке), то ћеш је више ценити и волети и увек ћеш желети још по нешто да сазнаш.

Још један начин развијања интересовања састоји се у томе да оно што учиш и што ти није занимљиво повежеш са оним што добро знаш, што ти је занимљиво и што волиш да радиш. Како ово применити, питаш се ти?! Треба имати мало жеље и добре воље па нпр. лекције из историје посматрати као бајку, бакину причу, или као добар филм… Постоји и литература која лекције из уџбеника приказује на сасвим другачији начин (потражи је у школској или градској библиотеци). Па, научи да учећи можеш добро и да се насмејеш и забавиш, а можда овај рецепт препоручиш и некоме са сличним тегобама…

ИМАШ ТРЕМУ; ПЛАШИШ СЕ ДА ОДГОВАРАШ…

Страх је хибрид* незнања и несигурности.

Ако редовно учиш, а учење посебно интензивираш када знаш да ће наставници питати, па се још и редовно јављаш, а посебно кад си сигуран у своје знање, трема и страх од одговарања ће нестати. Немој да се срамотиш и да причаш свашта ако не знаш одговор на питање, јер ћеш оставити ружан утисак. Није битно бесмисленим брбљањем упадати у очи наставника јер ризикујеш да те кад будеш озбиљан (-на) у намери да поправиш успех нико неће озбиљно схватити. Наставник је ту да ти помогне да што лакше и боље “покупиш“ све што је битно да знаш из његовог предмета, а свака непожељна оцена може да се поправи.

Ако и даље имаш трему пробај да анализираш тај свој проблем. Запитај себе чега се то плашиш и зашто (наставника, исмевања од стране другова, грдње родитеља…). Покушај да нађеш одговор. Сваки проблем има своје решење.

Надамо се да смо ти бар мало помогле да се успешније избориш са учењем. Ако постоје још неке недоумице у вези са учењем, обрати се својој педагошко—психолошкој служби.

* Из ината (наравно оног добронамерног) нећемо да ти кажемо шта значе неке од ових речи, јер је то лошија варијанта учења. Најбоље је кад до сазнања дођеш својим радом и трудом, јер су ти тада ствари јасније и много дуже се памте! Зато у библиотеци потражи “Вујаклију”. Наравно, уколико више волиш, постоји и електронска варијанта овог лексикона, али и листање књиге има своје чари. Иначе претпоставили смо да већ знаш да се места у тексту која треба појаснити означавају звездицом или неком другом ознаком, па кад погледаш на дно те стране видиш да ту можеш наћи неке потребне информације које ствари чине јаснијим…

** Човек се учи док је жив, па потражите значење речи у Вујаклији, неком сличном лексикону или путем Интернета.

повратак