У понедељак, 25. октобра 2021. године у 12 часова, у дворишту Средње школе „Добрица Ерић“ у Книћу, откривена је биста „самоуком академику српске поезије“, Добрици Ерићу. Ученици наше школе у Враћевшници су присуствовали овом догађају. Ово је прва школа у Србији која је понела име нашег истакнутог песника „Јесењина са реке Груже“. Свечаност је отворена химном „Боже правде“ у извођењу мешовитог хора ученика Основне школе „Десанка Максимовић“, издвојено одељење у Враћевшници и школе домаћина. Љиљана Маринковић, директорка Средње школе „Добрица Ерић“ је поздравила присутне истакавши да је биста поклон Друштва српских домаћина и њиховог председника, господина Нићифора Аничића. „Поносни смо што ће наша школа носити име великана наше књижевности“, истакла је директорка. Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге, обратио се присутнима беседом о Добрици Ерићу – Када се родио, задивио се свету…То дивљење створило је јединствену поезију Добрице Ерића. У име доброчинитеља, господин Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина је поздравио присутне, посебно ученике. Истакао је да су деца највеће богатство данас у Србији и поручио им да нигде не могу бити на своме као у својој кући. Уследио је културно – уметнички програм ученика из Кнића и Крагујевца. Стихове посвећене Добрици Ерићу су прочитали истакнути песници Марко Марковић, Благоје Баковић и Љиљана Браловић, која је овом приликом представила и књигу посвећену Добрици Ерићу, а коју је приредио Миливоје Трнавац. Књига је двострана, има два наслова и то „Над Сербиом срце“ у којој је осамдесет шест српских књижевника даривало по једну песму у спомен Добрици Ерићу и „ Самоуки академик поезије“ са текстовима Ерићевих савременика, који су имали привелегију да се друже са њим и оставе нам записе о његовом лику и делу. Издавачи су Удружење књижевника Србије и Друштво српских домаћина. Свечаност је уприличена и наступом најстарије изворне групе у Србији „Црнућанке“ и обраћањем здравичара Драгише Симића, који је говорио „Поносну песму“.
Вајар бисте Добрице Ерића је професор Зоран Ивановић са Факултета примењених уметности. Једно изузетно песничко ткање наставља да живи не само кроз стихове, већ и кроз савршено извајан лик.
Мирјана Миленковић
