Рођена је 16. маја 1898. године у Рабровици код Ваљева, од оца Михајла, учитеља сеоске школе и мајке Драгиње, кћери свештеника.
Основну школу и гимназију завршила је у Бранковини и Ваљеву. После Првог светског рата уписује се на Филозовски факултет у Београду где студира светску књижевност и историју уметности. Када је 1923. године дипломирала, постављена је за суплента у 3. женској гимназији у Београду. Једну годину је провела на усавршавању у Паризу као стипендист француске владе.
Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика. Њена поезија, приповетке, романи, књиге за децу превођени су на многе језике, а поједине њене песме налазе се у антологијама поезије разних народа. Више пута је награђивана нашим најбољим књижевним наградама.
11. фебруара 1993. године стало је срце Десанке Максимовић, најпространије и најплеменитије срце за које се на овим нашим просторима зна. Срце, нештедимице поклањано свима, није се трошило, већ се ширило и богатило од тога давања.
